U SAD u toku akcija spasavanja

najređe vrste kornjače
Zulima Palasio

U državi Merilend je u toku akcija spaÅ¡avanja najmanje i najređe vrste kornjače, koja živi na tlu severne Amerike. Mala američka barska kornjača (Glyptemys muhlenbergii) ima toliku snagu da je pomerila čitav projekat izgradnje autoputa u državi Merilend. Te male kornjače su postale ugrožena vrsta, jer njihovo staniÅ¡te polako nestaje, a na svakom koraku vrebaju i lovokradice.



Postavljanjem odaÅ¡iljača možete da locirate malu američku barsku kornjaču, koja je pod zemljom, a na sebi ima antenu. Krejg Peterson iz Sekretarijata za prirodne resurse države Merilend kaže:
“OdaÅ¡iljač na kornjači Å¡alje signal, koji se čuje preko sluÅ¡alica. Kako se približavamo, zvuk postaje sve jači, a kada se potpuno približimo pređemo napravom po zemlji i najčeÅ¡će možemo da utvrdimo tačno gde se ona nalaziâ€�.

U ovih nekoliko hektara zaÅ¡tićenog zemljiÅ¡ta, nekih 35 kornjača živi u blatu. To je najmanja kornjača u severnoj Americi i smatra se ugroženom vrstom. Ima ih svega nekoliko hiljada. One se nastanjuju na malim delovima močvarnog zemljiÅ¡ta u nekoliko država na istočnoj obali Sjedinjenih država. Skot Smit već 17 godina radi sa malim kornjačama. Jedna od malih kornjača je pronađena pre 12 godina. Stručnjaci su procenili da je stara 40 godina i da bi mogla da poživi joÅ¡ otprilike 20. Mužjak je težak oko 130 grama, a odaÅ¡iljač, koji mu je ugrađen na leđa ima sedam grama. Antena pomaže naučnicima da prate njegovo zdravstveno stanje i ponaÅ¡anje na raznim mestima gde provodi zimu.

“Kornjačice provode dosta vremena u blatu, bukvalno ga pomeraju i prave male prolaze za druge životinje. Jednostavno su mnogo slatkeâ€�.

Međutim, to Å¡to su slatke im nije puno pomoglo, kako objaÅ¡njava Džuli Slejkom iz Američke službe za ribu i divljač.


Glyptemys muhlenbergii - Mala američka barska kornjača

“Deo problema je nestanak njihovog staniÅ¡ta, ali su veliki problem i ljudi koji love kornjače i nelegalno ih prodajuâ€�.

Spora reprodukcija, grabljivice i životinje kao Å¡to su rakuni, koji jedu jaja kornjača, takođe predstavljaju pretnju za njihov opstanak.

“Ženke tek sa otprilike 10 godine stasaju za reprodukciju, a onda samo jednom godišnje izlegu 2-5 jaja�.

Razvoj i promene u vodenim tokovima dramatično su izmenili staniÅ¡ta kornjača. Danas, kada se mala američka barska kornjača suočava sa mogućnoÅ¡ću istrebljenja, lokalne vlasti i organizacije za zaÅ¡titu prirodne sredine udružile su se kako bi ih zaÅ¡titile. Pre nekoliko godina, na ovom mestu je trebalo da se sagradi autoput. Ali u Adminsitraciji za autoputeve države Merilend, biolog Bil Brenč vodi računa o kornjačama.


Bil Brenč vodi računa o kornjačama

“Put je trebalo da prođe baÅ¡ ovuda gde sada stojimo. Kada smo pre 15-20 godina shvatili da mala američka barska kornjača živi tu, izabrali smo alternativni autoput s druge strane brda, kako bi izbegli ovo područje i zaÅ¡titili staniÅ¡te kornjačaâ€�.

Autoput udaljen od zaÅ¡tićene zone u kojoj žive kornjače je skoro zavrÅ¡en. Postoje i planovi da se njihovo staniÅ¡te restaurira. Å tetno rastinje na zemljiÅ¡tu sada uklanjaju koze i ovce, a ne maÅ¡ine ili hemikalije koje bi mogle da budu opasne za kornjače.

Izvor: Voice of America (Glas Amerike na srpskom)